Josif Nedin je 1994. godine počeo da se bavi vinogradarstvom, kada je zajedno sa suprugom Snežanom podigao prvi zasad, a danas iza sebe ima više od 30 berbi i godišnje proizvede od 15 do 20 hiljada litara vina.
Završio je srednju školu za avio mehaničara, ali želja da se bavi vinogradarstvom mu se usadila još kad je kao dete provodio vreme u vinogradima. Za vinarstvo se odlučio 1996. kada mu se mušterija požalila na dva trula zrna rajnskog rizlinga od 600kg grožđa. Tada se zarekao da u životu neće više prodati ni zrno i počinje sa proizvodnjom vina.
Za prvi ozbiljniji rod je čekao tri godine, tako da su 1997. on i supruga uspeli da proizvedu par stotina litara vina. Istovremeno se u Poljoprivrednoj školi u Vršcu održalo ocenjivanje vina iz vršačkog kraja, na kome je njihovo zaradilo dobre ocene, što ih je ohrabrilo da nastave sa proizvodnjom.
„Počeli smo sa ozbiljnom pričom posle 2000. godine, sa par hiljada litara proizvodnje godišnje, a fokus nam je bio da napravimo vinsku salu… 2012. godine smo imali podrume sa vinima, vinograde i vinsku salu za 90 ljudi, gde plasiramo veliki deo naših vina“, kaže Nedin.
Od 2015. godine Nedini žive isključivo od porodičnog preduzetništva – vinarstva, do tada je Nedin radio u Vršačkim vinogradima.
„Ljudi mi često kažu izgledate zadovoljno, sve što sam planirao i želeo… Napravili smo tri puta više od toga, za nekog je to malo, ali sa ovim radom i uslovima mi više nismo mogli. Ništa nismo nasledili, sve smo sami stvorili i stvaramo, kako da ne budem zadovoljan.“
Vinarija Nedin je najpoznatija po Belom krstu koje prave već 15 godina, ali smatraju da svaka vinarija treba imati barem četiri vina u ponudi, jer svaka mušterija ima svoj ukus. U njihovoj ponudi možete naći još: Italijanski i Rajnski Rizling, Traminac, Beli Burgundac, a od crvenih sorti, Kaberne sovinjon i Merlot. Prerađuju samo svoje grožđe, a tehnolog je sam Nedin.
Kako proizvoditi kvalitetno vino?
Pre 15 godina Nedin je bio na degustaciji vina u Budimpešti sa dr Slobodanom Jovićem, našim poznatim vinologom i profesorom tehnologije vina na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. U izboru su bila vina iz Burgundija, Alzasa i Šampanjaca.
Kad su ih probali zaključili su s kojom opremom francuski vinari raspolažu – najnovijom, ali i da naša vina ne zaostaju za njihovim kvalitetom. Profesor dr Jović mu je objasnio da je za kvalitetno vino presudno podneblje, odnosno dobro grožđe ali i da tehnologija igra veliku ulogu, jer bez dobre tehnologije od dobrog grožđa možete napraviti loše vino.
„Ako možemo da unapredimo proizvodnju, zašto ne bismo pratili trendove? I dan danas ima ljudi sa stavom „Moj otac je radio tako, tako ću i ja da radim“. Šta ako je njegov otac grešio, ili nije imao finansijske mogućnosti za nove stvari? Upravo zbog nove opreme je znatno uznapredovao kvalitet vina u poslednjih 20 godina u celom svetu. Domaći proizvođači su u toku sa svetom i danas kod nas imate više velikih uvoznika vinarske opreme… Baš zato srpska vina prolaze dobro i u inostranstvu“, zaključuje Nedin.
Uvek rade na proširenju prodaje, jer su svesni da u Gudurici ima mnogo vinarija. Iz tog razloga predstavljaju vina po raznim mestima, a kad se pročuje da je neko dobilo priznanje, ljudi iz znatiželje žele da probaju baš to. Nedin je i sam bio sudija u par navrata.
Vino i turizam
Godišnje u vinsku salu svrati od dve do tri hiljada gostiju, osim iz Srbije dolaze iz celog sveta: od Balkana do Japana. Iz okolnih zemalja najviše svraćaju Rumuni, Mađari i Austrijanci.
Nedin pažljivo vodi evidenciju gostiju i naglašava da mu je drago kada sa njima podeli bogatu istoriju vina u Gudurici, kao i da svaki gost ponese makar jednu bocu.
„Dešava se da navrate na veče i ne primete vinograde oko sebe, zato je priča o selu, ono što upamte osim dobrog vina.“
Zato smatra da vinari imaju ulogu turističkog vodiča, jer ima gostiju koji dođu u njegovu salu preko turističke agencije ili po preporuci starih gostiju i skoro svakog zanima istorija sela.
Autobus iz Vršca dolazi u Guduricu na svakih sat vremena, a mnogo gostiju ga pita da prespava, u čemu prepoznaje priliku u seoskom turizmu.
Takođe i vinogradari i vinari vole da obilaze vinograde kolega i da im oni ispričaju istoriju svog sela, jer se danas relativno lako probaju vina iz raznih mesta ili zemalja, ali priče o mestima odakle je vino koje prvi put probate uglavnom možete čuti jedino od samih vinogradara.
Jednom ih je posetila osnovna škola iz Beograda. Nastavnici su smatrali da će đacima šestog razreda biti zanimljivo da vide kako funkcioniše vinarija. Direktor škole je objasnio Nedinu da su nastavnici i on u raspoloženju da probaju po koje vino i zamolio ga da ispriča deci o Gudurici i vinogradarstvu.
„Prvo sam im rekao da uče školu i da poštuju svoje roditelje. Onda sam im 15 minuta pričao o Gudurici i o vinu… Deca nisu trepnula“, milo je Nedinu što su najmlađi pomno slušali o njegovom selu.
Direktor i nastavnici su takođe s velikim interesovanjem saslušali Nedinovo „predavanje“ i našalili se da ni njih deca ne prate s takvom pažnjom.
„Nemoguće je da nekog baš ništa ne zanima, a inače Francuzi preporučuju da deca gucnu pomalo vina kad napune 15 godina. Kod njih su ručak i večera nezamislivi bez vina“, naučio me je Nedin.
Uticaj pandemije na vinarstvo
Od deset godina u proizvodnji, dve-tri godine su dobre, dve-tri su loše, a dve-tri su katastrofalne. U martu je Nedinima prodaja pala za više od 70%. Kako bi pokrili troškove ulaganja, rada i poreza moraju da prodaju do 400 litara mesečno, a ovog marta su prodali manje od 100.
Restorani nisu radili zbog vanrednog stanja, što znači pola kupaca je otkazalo narudžbinu. Neke stare mušterije su nastavile da kupuju za kućnu upotrebu, ali ne u količinama kao pre pandemije.
Takođe ni gosti nisu mogli da dolaze, tako da je sala u kojoj mesečno ima do 15 dešavanja ostala prazna.
Pandemija je naišla u nezgodnom periodu kada kreće sezona, ali kao i svaki poljoprivredni posao ni vinogradarstvo ne može da čeka, Nedini su ceo dan na vinogradima i rade kao i svake prethodne godine.
„Pre smo imali problem sa zalihama jer uvek ponestane neka sorta vina, ali ove godine neće biti tih problema“, našalio se Nedin i dodao: „Trebaće nam vremena da se vratimo na stari obim prodaje. Ali uspećemo na duže staze, jer vina su tu pa su tu, prodaće se… Preživeće se“, pozitivnog je duha i uverava me: „Svake godine se priča jao gledaj sad ovo, ma nema šanse, ali kad dođe berba svi beru grožđe. Više-manje, svi beru šta imaju.“
Vino je život
Stiče se utisak da je za Nedina proizvodnja vina i početak i kraj života.
Od početka ima knjigu utisaka, a prvi ko se upisao u nju je tadašnji direktor srednje škole koju je pohađao, inače profesor matematike njegovom ocu. Zapisana misao je mu je promenila pogled na vino. Citirao mi je:
„Baviti se vinom i proizvoditi vino je preuzimanje dela Božijih obaveza, zato što je Bog stvorio vino.“
„Šta je ovaj čovek hteo da kaže?“ Šali se Nedin, ali sigurno razume. Dodaje: „Možda to što je tad napisano i nije bilo slučajno… Baš volim ovaj posao, uspeo sam da spojim lepo i korisno. Ima mnogo poteškoća, ali sve to čovek uspe da pregrmi.“
Dok su u Jugoslaviji postojale društvene vinarije podela je bila: belo i crveno vino. U kafanama se tako i naručivalo i ljudi su uglavnom pili vino da se napiju. Danas sa većom ponudom, imamo i raznovrsnije i bolje ukuse. Kultura ispijanja je na većem nivou nego ranije, u vinu se uživa.
„Kad je Bog stvorio vino, Đavo je iz ljubomore napravio rakiju“, smeje se Nedin i uozbiljava da kaže kako mu je drago što ljudi prepoznaju razliku između sorti vina i navikavaju se na kvalitet.
Primećuje sve više mladih gostiju, a mladima koji žele da se bave vinarstvom savetuje:
- Proizvodite kvalitet, a ne količinu. Sve više ljudi želi da zna šta su kupili.
- Registrovanjem vinarija imate kontrolu proizvoda, tako ste i vi i kupci sigurniji. Imate veće šanse da prodate vino dobrim restoranima.
- Ako se vama ne pije vaše vino onda neće nikome.
- Papirologija je važna.
- Pitajte sve što vas zanima vinare i tehnologe s kojima pričate.
- U knjigama piše šta treba i kako da se radi, ali sa idealnim tokom događaja i sa idelanom opremom. Morate jednostavno da počnete i budete inovativni sa onim što imate.
Svaki posao zahteva odricanje i ulaganje, ali vinarstvo je specifično jer ne možete brzo naplatiti trud, vi konstantno ulažete u narednu generaciju. Uz Josifa i Snežanu, vredno radi i njihov sin, koji nastavlja sa porodičnim poslom, što je dodatna motivacija za Nedine.
„Ja sam mu govorio da ne mora ali dete to voli i hoće. Naša nula je bila bukvalno nula, a njegova nula je naš vrh“, ponosan je Nedin što ima ko da nastavi posao u koji su on i supruga uložili živote.
Napisao: Igor Radović