Povratak u rodni kraj

Olivera i Jovan Mišić su nakon dugogodišnjeg života van zemlje odlučili da ,,životni krug” zatvore u Vršcu, gradu u kome su oboje rođeni. Prve vinograde i staru kuću u Gudurici kupili su 2007. godine. Želeli su da se bave vinogradarstvom, pravljenjem vina kao hobijem i da penzionerske dane provedu okupljajući drage ljude i prijatelje, ne bi li nadoknadili sve one godine u kojima su živeli daleko od  njih.

Životne okolnosti i gubitak supruga i majke, dovele su Oliveru u nedoumicu da li da sama krene ka ostvarenju zajedničkog plana. Odlučila je da nastavi dalje i napravi vinariju, čije su temelje zajedno postavili.

Vinarija “Mišić” kakvu poznajemo danas, zvanično postoji od 2019. godine. Olivera je ljubav prema vinogradima nasledila od majčine  porodice, dede i pradede, i danas su njena vina nosioci četiri nagrade sa vršačkog „Vinofesta 2019”.

Misic

Vino, sorte i proizvodnja

Vinarija “Mišić” danas ima više od pet hektara vinograda u kojima uzgaja beli burgundac, italijanski i rajnski rizling, kreacer (autohtona sorta, specifična za ovaj kraj), merlo, kaberne sovinjon, muskat hamburg…Većina tih vinograda sađena je još 1988. godine i prinosi nisu više adekvatni površinama. Polako počinje zamena starih vinograda novim zasadima, pa se tako očekuje iduće godine prvi rod  novozasadjenog traminca.

Ova vinarija  ima pet etiketa. Proizvodi dva bela vina: Pino blanc ( beli burgundac), Boem (kupaža kreacera i  italijanskog rizlinga), dva crvena: Cabernet Sauvignon (kaberne sovinjon) i Caberlot ( kupaža kabernea i  merloa) i jedan roze-Hamburg rose (od muskat hamburga). Prva flaširana berba ove vinarije je berba 2018. godine.

Pandemija je mnogo toga poremetila u životu i radu  guduričkih vinara. Tradicionalne vinske manifestacije nisu održane, turisti su prestali da dolaze, berbu 2019. nisu mogli da plasiraju, a stigla je nova berba i trebalo je smestiti i nova vina u podrume. Iako je u Vinariji Mišić od samog početka odlučeno da je cilj proizvodnje kvalitet, a ne kvantitet, vinarija se susrela sa problemom nedostatka smeštajnih kapaciteta u podrumu.

Interesovalo nas je da li se u ovoj vinariji razmišlja o proizvodnji organskih vina. Naša sagovornica nam je rekla da se oni zajedno sa enologom trude da u procesu proizvodnje koriste minimum enoloških sredstava, ali da je jako daleko od proizvodnje organskih vina, za koju bi moralo da se ispuni mnogo uslova u širem okruženju.

,,Za sada, mi smo zadovoljni svojim vinima. Naravno, svaki vinar misli da je njegovo vino najbolje“, prokomentarisala je.

Misic2

,,Mali muzej sećanja“

Trenutno, ova gudurička vina mogu se  kupiti u vinoteci ,,Mosaica“ u Beogradu, mogu se naručiti kao deo paketa “Gudurička zlatna vina”, akcije koju je osmislila Fondacija Divac u okviru projekta “Gudurica, Akademsko selo”, kao i u samoj vinariji. Pored toga, zainteresovani mogu da posete vinariju, da je obiđu, degustiraju vina i vide neke od pažljivo uređenih prostorija, koje oslikavaju narodnu tradiciju, uspomene i prošlost.

Vlasnica te prostorije naziva ,,malim muzejom sećanja“. U njemu su nameštaj, fotografije, spomenari, ukrasi, igračke, ručni radovi i razni drugi predmeti koje je sačuvala iz kuće u kojoj je odrasla i koji je vezuju za ljude i događaje iz prošlosti. Vremenom,  prijatelji su počeli da donose svoje predmete-uspomene koji su dodatno doprineli enterijeru.

Misic3

,,Imamo i jednu sobu, u kojoj ni jedan predmet nije mlađi od osamdeset godina, a mnogi od njih imaju i više od sto… Novim generacijama je zanimljivo da ih vide i upoznaju, a starije generacije uživaju kada ovde pronadju deo svojih sećanja… Uspomene u jednom trenutku  postaju značajan deo naših života“ pojasnila je.

Misic4

U degustacionoj sali-galeriji izloženo je mnogo predmeta koji su se u ovom kraju koristili u domaćinstvima i za obradu vinograda. Od predmeta vezanih za proizvodnju vina i rakije, možda su najzanimljivija dva alkoholmetra.

Jedan je iz Beča i napravljen je 1921. Drugi, nekoliko godina mlađi, korišćen u Župi, pravljen je specijalno za proizvođače rakije iz Srbije. Sve oznake na njemu, uputstvo za korišćenje, naziv i sedište proizvođača, Frankfurt na Majni, napisani su ćiriličnim pismom.

U sali-galeriji može uz vino, hranu i muziku da uživa pedesetak ljudi. Za radoznale (male grupe,od 6-8 ljudi ) moguća je poseta i degustacija vina u ,,maloj zelenoj kuci” na Vršačkom bregu. Kuća je iz 1922. godine i u njoj je živeo nadzornik imanja bogatog Nemca koji je na Vršačkom bregu imao ogromne zasade vinograda.

“Pre desetak godina mi smo je restaurirali. Potrudili smo se da i unutra bude zanimljiva kao spolja”, kaže naša sagovornica.

U Vinariji Mišić kao da svaki detalj i predmet imaju svoju priču. Čak i etiketu na bocama ove vinarije krase elementi sećanja na dve važne osobe Oliverinog života – faksimil potpisa njenog supruga i reprodukcija jedne od medalja koju je pravila vajarka Ekaterina Ristivojev, njena majka. Tako se na etiketi našla devojka sa pticama, koje su, kao i vino, simbol slobode i radosti života.

Skriveni potencijal Gudurice

Gudurica je najpoznatije ,,vinsko selo” na vinskom putu južnog Banata. Gajenje vinove loze i spravljanje vina je viševekovna tradicija njenih stanovnika bez obzira na nacionalnost…

Drugi svetski rat, Gudurica je dočekala kao veliko i uredjeno nemačko selo. Kažu da je selo imalo banku, poštu, veliku školu za 800 đaka u koju i danas idu osnovci, svaka kuća imala je veliki vinski podrum…Po završetku rata i iseljavanju Nemaca, u Guduricu se doseljavaju Slovenci i Makedonci, a zatim i ljudi drugih nacionalnosti.

U jednom popisu zabeleženo je dvadeseti i tri nacionalnosti. Danas, kažu, ovde ih živi četrnaest…Imali su različite istorije i poreklo, ali im je nešto bilo zajedničko-ljubav prema vinovoj lozi i vinu.

Olivera veruje da, iako mladi  sve više napuštaju selo, postoji šansa da se situacija promeni i da to selo poseduje ogroman turistički potencijal. U ovom trenutku, samo dve turističke manifestacije održavaju se redovno u ovom selu: Dani mladih vina (krajem februara) i Gudurička zlatna jesen (krajem avgusta).

Svaki od ovih događaja dovodi turiste u Guduricu. Takvih manifestacija, i drugih zanimljivih događanja, trebalo bi da bude više.

Uz malo volje, entuzijazma i mašte, i saradnje sa Turističkom organizacijom Vršca, možda bi mogle da se organizuju umetničke kolonije, neke nove manifestacije, uz saradnju sa Nacionalnim savetima manjina (npr. izložba o slovenačkoj manjini u Gudurici, dolasku i životu daleko od matice, uspesno je održana pre dve godine) mogla bi se možda  uspostaviti prekogranična saradnja sa vinarima iz Rumunije itd.

Trebalo bi, takodje, da se uredi i ponovo otvori muzej slikara Roberta Hamerštila, koji je Gudurici ostavio veliki deo svog slikarskog opusa… Za selo koje ima najbolje vino u regionu važno je da ga poseti i upozna što vise ljudi. Sa ljudima, razvojem kulture i dobrog razumevanja, dolazi i život u selo.

Misic5

“Vino je možda i najznačajnije piće”

Teško je preporučiti ovaj posao nekome, ako on ne nosi u sebi ljubav prema vinogradu, ako nikada nije osetio i zapamtio miris zrelog groždja ili šire, ako nema strpljenja i nije spreman na težak rad, saradnju sa ljudimai i velika ulaganja. Ovaj posao zahteva potpunu posvećenost i celog čoveka, tako da ponekad postane i način razmišljanja.

Kao neko ko je celog života radio kao lektor  i  prevodilac, naša sagovornica, vrstan poznavalac književnosti i umetnosti, za kraj svoje priče o vinu, kaže: ,,Verujem da je je vino najvažnije i jedino piće koje se vezuje za čoveka od praistorije do danas.

Od Mesopotamije i Gilgameša, stare Grčke i Rimskog carstva, Nojeve barke, nastanka hrišćanstva, kroz sve epohe i  pravce u umetnosti i književnosti do danas, prisutno je vino. Uz vino se družimo, stvaramo i opuštamo… Uz vino se radujemo,  tugujemo i umiremo…”

Vinariju Mišić je moguće pratiti i na njihovom instagram profilu: @vinarija_misic.

Misic5

FOTO: Branislav Marković/https://www.youtube.com/watch?v=zrWH9hiIHb4

 

Aleksandra Veljović